Govori

Говор др.сц. Драгана Човића, члана Предсједништва Босне и Херцеговине из реда хрватскога народа, на свечаности поводом Дана државности БиХ

 Ваше ексцеленције,

даме и господо,

драги пријатељи, 

Задовољство ми је срдачно Вас поздравити у име Предсједништва Босне и Херцеговине као и своје особно име. Искрено вам захваљујем што сте својом назочношћу увеличали прославу Дана државности Босне и Херцеговине. 

Босна и Херцеговина је тијеком своје бурне прошлости пролазила кроз многе кушње, најчешће проузрочене  глобалним догађањима, кушње и повијесна збивања која су је рањавала, усавршавала, мијењала и допуњавала, али је увијек успијевала опстати, опстати са својом темељном значајком - афирмирањем заједничкога живота успркос различитостима. То ће, уз толеранцију и међусобно уважавање, уз познавање другога и друкчијега, бити и темељном одредницом наше будућности. 

Својом унутарњом структуром, својим повијесним, политичким, културним, вјерским и националним различитостима, а истодобно заједничким суживотом, Босна и Херцеговина треба бити формула којој све више и дубље тежи модерна Еуропа. 

Спремни смо лијечити посљедице наше, често трагичне, прошлости, и то на начелима модерне Еуропе. Антифашизам, борба против тероризма, организиранога криминала, корупције и трговине људима и надаље остају наша примарна задаћа, али на унутарњем плану морамо уложити додатне напоре за повратак избјеглица, заштиту приватне имовине и враћање достојанства обесправљеним грађанима. Морамо уважавати наше различитости, стално разговарати и утемељити међусобно повјерење. Оно што посебно желим нагласити јест да смо ми већ урадили значајан дио посла у процесу нужних реформи, створили озрачје за промјене које већ чинимо и на тај начин отворили прозоре босанскохерцеговачке будућности те вјерујемо да ћемо ускоро широм отворити и врата за боље сутра свих народа и свих грађана Босне и Херцеговине - који то коначно и заслужују.

Прошлост, дакле, не требамо заборавити, напротив, из ње морамо учити, али у овом времену све снаге требамо усмјерити ка нашој будућности, ка стварању увјета у којима ће се и наши грађани једног дана радовати живљењу на овим просторима. А увјерен сам да и Ви дијелите моје мишљење како ми то заједно можемо и остварити. 

Даме и господо, 

Данас можемо с поносом рећи - у Босни и Херцеговини постоји консензус око најважнијег питања, а то је пут наше будућности, пут ка еуропским интеграцијама. Пут ка потпуном афирмирању и остварењу правне државе и владавине права. Тај пројект ужива неподијељену потпору не само тренутачне власти, него и опорбе, а оно што би нас требало радовати и додатно мотивирати јест да безрезервну потпору еуроатланским интеграцијама дају припадници свих трију конститутивних народа, као и сви грађани Босне и Херцеговине. 

Босна и Херцеговина данас ужива потпору међународне заједнице, али тај се однос из дана у дан полако мијења – из старатељскога он прелази у партнерски. Наша земља,  нажалост,  још дјеломице не извршава  међународне обвезе, поглавито гледе сурадње с Међународним судом у Ден Хаагу. Надамо се да ћемо  ускоро, кад испунимо додатне увјете за преговоре о припајању Еуропској заједници, постићи такве резултате, поглавито у подручју господарства, који ће се видно одразити и на квалитету живљења наших грађана. 

Једноставно, ми очекујемо и учинит ћемо све да остваримо господарски развитак који би омогућио искориштавање наших природних и људских ресурса, повећао запосленост, смањио увоз и господарску инфериорност коју данас имамо. За такав преображај вјерујем да ћемо имати снаге и воље – јер интензивно проводимо потребне реформе, модернизирамо војску, полицију, царину, финанцијске токове, почињемо градњу аутоцесте, што ће нам омогућити да у већем обујму активирамо наше господарске потенцијале: дрвнога, металног, кемијског, енергетскога и туристичког господарства.

И међу људима на власти настала је неумољива селекција - на оне који јесу за реформе и њих и свакодневно проводе,  и на оне који желе и надаље живјети на трагичним резултатима прошлости и на сваки начин ометати напредак Босне и Херцеговине као еуропске земље. 

Кад је ријеч о политичком консензусу гледе заједничке будућности морам казати да ту имамо велик проблем а то је да један дио највиших дужносника гласно говори једно, а потајно ради сасвим супротно. Код нас је и даље јак изванинституционални утјецај појединаца којима не одговара нормализација односа. У рјешавању овога озбиљног проблема ми очекујемо разумијевање и потпору, али и енергичну интервенцију међународне заједнице у цјелини. 

На концу, ексцеленције, даме и господо, допустите ми једну особну импресију.

Учинимо напредак, остваримо резултате о којима сам говорио, па ћемо се лакше договорити и разумјети како око Дана државности, тако и око других државних празника. То је пут да Дан државности сви не само уважавају, него му се и истински радују. Надам се да ћемо испунити ту своју обвезу према нашој земљи и према нараштајима који долазе. Ми то можемо, а најважније је  да то и желимо! 

                          Хвала и живјели!