За нас, остварење циљева одрживог развоја није само политичка амбиција – то је императив за просперитет, стабилност и достојанство наших грађана.

У средишту ове агенде налази се кључно питање: како финансирати наше заједничке амбиције?

За Босну и Херцеговину, ово питање постало је основни принцип стратешког планирања унутар земље, посебно у оба ентитета.

Иако се водимо као земља са вишим средњим приходима, и даље се суочавамо са значајним фискалним и структурним ограничењима.

Наша улагања по глави становника у циљеве одрживог развоја су и даље 62% нижа од просјека земаља у истој категорији, док домаћа стопа штедње износи око 8% БДП-а - што је далеко испод нивоа потребног за подстицање трансформативног развоја у самој земљи.

Ипак, упркос тим ограничењима, дјелујемо одлучно.

Током протекле три године, владе Републике Српске, Федерације Босне и Херцеговине и Дистрикта Брчко, те Савјет министара, усвојили су први Оквир за финансирање циљева одрживог развоја у Босни и Херцеговини.

Ријеч је о стратешком документу од великог значаја, који изражава заједничку визију мобилизације нових и иновативних финансијских средстава у складу са приоритетима различитих нивоа власти у земљи.

Овај оквир, израђен уз подршку система Уједињених нација, дефинише конкретне правце за ширење фискалног простора и привлачење одрживих инвестиција, посебно у три приоритетна сектора: чиста и доступна енергија и инфраструктура, дигитална трансформација, те истраживање и развој.

Оквир уводи низ нових инструмената – зелене и СДГ обвезнице, стратешке инвестиционе фондове и уговоре о енергетским уштедама кроз ЕСЦО моделе. 

Такођер, предвиђа ширу примјену модела комбинованог финансирања, обвезница са социјалним учинком и вишеслојних финансијских механизама с циљем ослобађања пуног потенцијала домаћих и међународних тржишта капитала.

Поред предложених инструмената, Оквир повезује политику, буџетско планирање и инвестиционе подстицаје са дугорочним развојним циљевима.

Задовољство ми је што могу да вас обавијестим да се Оквир већ преводи у конкретне активности. Студије оправданости за СДГ обвезнице су у току на ентитетском нивоу. Схеме бесповратних зајмова, које суфинансирају развојни партнери, подржавају мала и средња предузећа у примјени зелених технологија. 

У припреми су и планови за финансирање биодиверзитета и програме дигиталне транзиције, чиме се унапређује наша спремност за одрживу будућност.

Међутим, желим да јасно нагласим: финансирање развоја није искључива одговорност влада. Наш успјех зависиће од дугорочних партнерстава – са међународним финансијским институцијама, развојним партнерима и, што је посебно важно, са приватним сектором. У том смислу, од кључног је значаја да наши партнери разумију јединствену уставну архитектуру Босне и Херцеговине – изразито децентрализовану и обликовану принципима мировног оквира.

Залажемо се за сарадњу која поштује ову структуру и подржава наше развојне циљеве, без намјере да се мијења уставна основа земље.

Ову конференцију видимо као прилику, не само да потврдимо своју опредијељеност, него и да изразимо спремност да станемо на чело напора – конструктивно, партнерски и вјеродостојно.

Даме и господо,

пут ка 2030. није трка међу државама. То је тест наше заједничке одлучности, солидарности и визије. Босна и Херцеговина можда јесте мала по величини, али је одлучна у дјеловању. Спремни смо да тај пут пређемо заједно са вама – раме уз раме – са сврхом и амбицијом.

Хвала вам“.